Nišlija posle 25 godina rada ostao bez posla u „Srbija Kargu“: tvrdi da mu preostaje samo sud

Nišlija Srđan Jovanović, otac troje maloletne dece, jedan je od radnika koji su ostali bez posla u „Srbija Kargu“ nakon primene programa smanjenja broja zaposlenih. Kako kaže, u preduzeću je proveo 25 godina, radio na poslovima održavanja teretnih vagona i uvek prihvatao najteže zadatke, a sada je, prema njegovim rečima, ostao bez jasnog objašnjenja i bez sigurne egzistencije.

Reč je o ukupno 359 radnika koji su obuhvaćeni programom viška zaposlenih, a među njima je, prema navodima iz objavljenih podataka, i više od 70 zaposlenih iz Niša. Dokument je usvojen na nivou akcionarskog društva i objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije.

Jovanović za Južne vesti navodi da je kao bravar radio na održavanju vagona, ali da je po potrebi obavljao i druge poslove, uključujući zavarivanje i stolarske radove, kako bi vozila bila bezbedna za upotrebu. Kaže da je bio angažovan i u vanrednim situacijama, među kojima pominje i prevrnutu cisternu sa amonijakom u Pirotu.

Prema njegovim rečima, otkaz ga je zatekao u posebno teškoj porodičnoj situaciji. Ističe da ima troje dece, od kojih je jedno sa posebnim potrebama, i da je dokumentaciju o tom statusu ranije dostavio sindikatu, uz očekivanje da će biti uzet u obzir kao zaštićeni roditelj. Ipak, umesto odgovora nadležnih, stiglo mu je obaveštenje da mu je radni odnos prestao i da mu je uplaćena otpremnina.

On kaže da još nije dobio formalno rešenje, ali da je otpremnina već isplaćena. Smatra da takva isplata ne rešava dugoročni problem, jer porodica od toga ne može da živi duže vreme. Zbog toga najavljuje da će zaštitu potražiti na sudu.

Srđan Jovanović navodi i da mu je zdravstveno stanje dodatno otežano, jer ima dijabetes i preležao je dva šloga. Kaže da mu je sada jedini oslonac pomoć porodice, pre svega majke, koja prima penziju.

Šta piše u programu viška zaposlenih

U programu objavljenom u Službenom glasniku navedeno je da je došlo do prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova, kao i da je smanjenje broja zaposlenih deo ekonomsko-finansijske konsolidacije preduzeća. Kao razlozi se navode i potreba za većom efikasnošću i očuvanjem standarda onih koji ostaju u sistemu.

Dokument dalje navodi da je 21. maja ove godine u „Srbija Kargu“ bilo zaposleno 1.815 ljudi. Predviđene su i određene mere za ublažavanje posledica, poput rada kod drugog poslodavca, premeštaja na druge poslove, prekvalifikacije, dokvalifikacije ili rada na nepuno radno vreme, ali samo ako se za to pojavi mogućnost.

Takođe je navedeno da će radnicima koji ostaju bez posla biti isplaćene otpremnine u visini od 500 evra po godini staža.

Reakcije i širi kontekst

Na slučaj je reagovala i poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša Jelena Milošević, koja smatra da broj otpuštenih pokazuje da „Srbija Kargo“ u Nišu gotovo više ne postoji u praksi. Ona poručuje da je problem u tome što se otpuštaju radnici koji održavaju vagone, dok se istovremeno na prugama, prema njenim rečima, beleže i drugi ozbiljni incidenti.

Ova tema je važna za Niš ne samo zbog broja ljudi koji ostaju bez posla, već i zato što se radi o radnicima sa dugim stažom i specifičnim znanjem u železničkom sistemu. Za lokalnu zajednicu to znači dodatni pritisak na kućne budžete, ali i pitanje gde će ljudi koji su godinama radili u ovom sektoru moći da pronađu novo zaposlenje.

Iz „Srbija Karga“ je zatražen komentar, a odgovor se očekuje. U međuvremenu, radnici koji su obuhvaćeni programom mogu da se odluče za sudsku zaštitu, ako smatraju da su otkazi sporni ili da procedura nije sprovedena na odgovarajući način.

Za Niš i region, ovo je još jedna vest koja pokazuje koliko su pitanja zaposlenja u velikim državnim sistemima i dalje osetljiva, posebno za porodice koje od jedne plate izdržavaju više članova domaćinstva. Ako se pojave novi detalji o spisku otpuštenih ili eventualnim pravnim postupcima, to bi moglo da bude važno i za druge radnike u sličnom položaju.

Više vesti iz Niša i sa juga Srbije možete pratiti i kroz našu rubriku najnovije vesti, kao i kroz teme koje se odnose na lokalnu privredu, saobraćaj i javne usluge.