Cerjanska pećina i Vizitorski centar i dalje bez redovnih poseta, vodiča i obezbeđene vode

Cerjanska pećina i Vizitorski centar kod Niša nisu dovoljno uključeni u turističku ponudu grada, ocena je Miodraga Stankovića iz koalicije „Niš, moj grad“, koji je obišao ovaj lokalitet. Prema njegovim navodima, posetioci ne mogu da računaju na redovan obilazak, stalno prisutnog vodiča ni na rešeno vodosnabdevanje, iako je u objekat već uloženo javno novac.

Stanković je poručio da bi Vizitorski centar trebalo da radi svakog dana od 10 do 18 časova, da u njemu bude dežurno lice i da turistički vodič bude dostupan onima koji dolaze na pećinu. Kako navodi, trenutno nema uređene ponude koja bi posetiocima jasno pokazala kada mogu da dođu, šta mogu da vide i pod kojim uslovima.

Zašto je Cerjanska pećina važna

Cerjanska pećina, poznata i kao Provalija, nalazi se oko 14 kilometara od Niša i zaštićeno je prirodno dobro od izuzetnog značaja. Reč je o speleološkom sistemu čija istražena dužina prelazi sedam kilometara, a lokalitet se već godinama pominje kao prostor sa velikim potencijalom za izletnički i avanturistički turizam.

Upravo zbog toga, lokalni akteri smatraju da ovaj prostor može da bude značajniji deo turističke ponude Niša, posebno za posetioce koji traže sadržaje van gradske jezgre. To bi moglo da bude važno i za razvoj okolnih sela i manjih lokalnih aktivnosti, ako bi infrastruktura i organizacija bili bolje uređeni.

Upravljanje ovim područjem je u nadležnosti službi u okviru Direkcije za izgradnju Niša, a ranije je već ukazivano da je potrebno više rada na promociji lokaliteta. Istovremeno, iz bezbednosnih razloga pećina nije otvorena za slobodan ulazak, već se posete organizuju kontrolisano.

Voda i dalje ključni problem

Jedan od glavnih problema na koji je ponovo ukazano jeste vodosnabdevanje. Prema Stankovićevim rečima, Vizitorski centar ima struju zahvaljujući solarnim panelima i akumulatorima, ali voda još nije obezbeđena. On ističe da ni selo Cerje nema stabilno snabdevanje, zbog čega traži da grad angažuje stručne službe i proveri da li se postojeći seoski vodovod može trajno osposobiti.

Ako to nije moguće, kaže on, trebalo bi razmotriti priključenje Cerja na gradski vodovod. To je, prema njegovom mišljenju, preduslov da lokalitet funkcioniše normalno i da se turistička ponuda ne svodi samo na objekat koji postoji, ali nije u potpunosti u funkciji.

Ovakav problem nije važan samo za turizam, već i za svakodnevni život meštana u Cerju. Stabilno vodosnabdevanje je osnovna komunalna potreba, a bez nje je teško govoriti o ozbiljnijem razvoju bilo kakvog sadržaja u tom delu niške opštine.

Šta bi moglo da se promeni

Predlog koji je iznet svodi se na nekoliko praktičnih koraka: da Vizitorski centar radi u jasno određenom vremenu, da postoji osoba koja prima posetioce, da se obezbedi vodič i da se unapred objavljuju termini obilazaka i cene. Po toj logici, posetilac bi pre dolaska znao da li može da obiđe lokalitet i šta ga očekuje.

Bez takve organizacije, kaže Stanković, teško je iskoristiti potencijal koji Cerjanska pećina ima. On smatra da je problem u tome što je objekat izgrađen, ali da nije dovoljno stavljen u funkciju kao turistička tačka. Slične rasprave o korišćenju postojećih objekata i javnih ulaganja u Nišu i okolini nisu retke, što se vidi i kroz teme poput javnog prevoza ili planiranja razvoja grada.

Za Nišlije i ljude iz regiona, Cerjanska pećina ostaje primer lokacije koja može da privuče posetioce, ali samo ako se reše osnovni uslovi. U suprotnom, potencijal ostaje uglavnom neiskorišćen, a lokalitet poznat pre svega kao tema povremenih upozorenja i obećanja o boljoj organizaciji.

Kako će grad reagovati na ove primedbe i da li će biti konkretnih poteza oko vode, rada centra i turističke ponude, za sada nije poznato. Za sada je jasno samo da ovaj prostor, iako vredan i prirodno značajan, i dalje ne funkcioniše onako kako bi mogao.