Nišvil i dalje bez podrške Ministarstva kulture, Beogradski i pančevački džez festivali dobili sredstva

Nišvil džez festival ni ove godine nije dobio novac iz budžeta Ministarstva kulture, dok su Beogradski džez festival i dva pančevačka projekta dobili podršku. Odluka je doneta na konkursu za muzičko stvaralaštvo, a organizatori iz Niša upozoravaju da ovakav raspored sredstava otežava planiranje festivala i pratećih programa.

Prema rešenju koje je 30. jula potpisao ministar kulture Nikola Selaković, Beogradski džez festival dobio je milion dinara, dok su Pančevački džez festival i festival Čukafest podržani sa po 800.000 dinara. Komisija je ocenila da su ti projekti u skladu sa opštim interesom u kulturi.

Za Internacionalni Nišvil džez festival, međutim, komisija je navela da organizator može da realizuje program sopstvenim i sponzorskim sredstvima. Time je Nišvil drugi put zaredom ostao bez podrške Ministarstva kulture.

Šta je još odbijeno

Osim glavnog festivalskog programa, bez državne pomoći ostali su i drugi Nišvilovi projekti. Među njima su turneja Nišville Jam Orchestra po gradovima juga i istoka Srbije, kao i program Nišville workshop & Jazz for Kids, koji podrazumeva besplatne radionice za decu i mlade.

Organizatori su naveli da bi te radionice trebalo da daju polaznicima praktična i teorijska znanja iz džeza i popularne muzike, oblasti koje, kako ističu, nisu dovoljno zastupljene u zvaničnom muzičkom obrazovanju.

Nije podržan ni prateći sadržaj Šaban Bajramović & Balkan Brass Stage. U obrazloženju je navedeno da taj projekat nije dovoljno usklađen sa ciljevima konkursa, da budžet prevazilazi raspoloživa sredstva i da je prednost data drugim projektima iz oblasti kulture nacionalnih manjina.

Blagojević: Konkurs kasno raspisan i sa malo novca

Direktor Nišvila Ivan Blagojević kaže da ga ovogodišnje odbijanje nije iznenadilo, ali da ga zabrinjava ukupan iznos novca koji je raspodeljen za muzičke projekte. Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture je za više od 370 prijavljenih projekata izdvojilo svega 55 miliona dinara, što je manje nego prethodnih godina.

Blagojević je ocenio i da kasno raspisivanje konkursa otežava realizaciju programa, jer organizatorima ostaje kratak rok za pripremu događaja. Kako je naveo, to utiče i na odluke muzičara i drugih učesnika da li će uopšte ostati uključeni u kulturne programe tokom godine.

On je dodao da posledice takvog modela finansiranja nisu važne samo za organizatore, već i za širu kulturnu ponudu, turizam i prihode koje događaji poput Nišvila mogu da donesu gradu.

Zašto je ova odluka važna za Niš

Nišvil je jedan od najprepoznatljivijih kulturnih događaja u Nišu i jedan od festivala koji grad svake godine dovodi na mapu regionalnih i međunarodnih muzičkih dešavanja. Zato je pitanje finansiranja važno ne samo za organizatore, već i za lokalnu publiku, ugostitelje, turističke radnike i sve koji u vreme festivala imaju veći promet.

U isto vreme, izostanak podrške za radionice i prateće programe znači da deca i mladi iz Niša i okoline mogu ostati bez besplatnih sadržaja koji bi im približili muziku i scenski rad. Za grad u kome se sve više govori o razvoju kulturne ponude, ovakve odluke utiču i na dugoročni razvoj publike i umetničke scene.

Nišvil i dalje može da traži sredstva od sponzora i lokalnih partnera, ali drugi uzastopni izostanak državne podrške otvara pitanje kako će se ubuduće finansirati festivalski i obrazovni programi. Ova tema ostaje značajna i za naredni period, posebno zato što od stabilnog finansiranja zavisi obim i kvalitet kulturnih događaja u Nišu.

Slične vesti o kulturnim događajima u Nišu i sećanje na niške muzičare pokazuju koliko lokalna scena zavisi od kontinuiteta i podrške.