Istraživanje u Nišu: muškarci i žene različito vide rodnu ravnopravnost

Muškarci i žene u Srbiji ne gledaju isto na to da li je rodna ravnopravnost zaista postignuta, pokazalo je istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavljeno u Gradskoj kući u Nišu. Prema rezultatima, 60 odsto muškaraca smatra da je ravnopravnost dostignuta, dok isto mišljenje deli 40 odsto žena.

Na predstavljanju istraživanja, pomoćnica poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jelena Kotević navela je da je jedan od glavnih problema to što muškarci i žene ravnopravnost posmatraju iz različitih uglova. Kako je objasnila, muškarci se češće oslanjaju na zakonski okvir, dok žene u prvi plan stavljaju svakodnevnu praksu i iskustva.

Kotević je istakla da zakon formalno ne pravi razliku između muškaraca i žena, ali da se u praksi i dalje vide prepreke koje žene prepoznaju kroz neplaćeni rad, stereotipe, diskriminaciju i govor mržnje, posebno u politici, kao i kroz nejednakost u porodici i roditeljstvu.

„Mnogi muškarci smatraju da je uloga oca u odgajanju deteta važna, ali kada se dođe do konkretnog pitanja, veoma mali broj njih je spreman da odsustvuje sa posla radi nege deteta, iako zakon to omogućava“, rekla je Kotević.

Prema njenim rečima, rezultati ukazuju da su stereotipi i tradicionalna podela rodnih uloga i dalje snažno prisutni u društvu. Zbog toga će, kako je najavila, buduće aktivnosti Poverenika biti usmerene na veće uključivanje muškaraca u razgovore i kreiranje politika o rodnoj ravnopravnosti.

Plan je i da se nastavi sa radionicama za učenike viših razreda osnovnih i srednjih škola, posebno za dečake, kako bi se mladima ukazalo na značaj ravnopravnosti za napredak celog društva. Takvi programi, kada se sprovode u školama i lokalnim zajednicama, mogu biti važni i za Niš i za ostale sredine na jugu Srbije, gde se obrasci ponašanja često prenose kroz porodicu, školu i posao.

Na rezultate se osvrnuo i saradnik na projektu Marko Milanović, koji je naveo da istraživanje pokazuje različita očekivanja muškaraca i žena, naročito u oblasti rada. Po njegovim rečima, ključno je to što istu društvenu stvarnost dve grupe doživljavaju na drugačiji način.

On je istakao da se od muškaraca i žena očekuje da podjednako rade i zarađuju, ali da 65 odsto muškaraca smatra kako bi ženi prioritet trebalo da bude porodica.

Kada je reč o neplaćenom radu u kući, Milanović je naveo podatke Republičkog zavoda za statistiku prema kojima muškarci rade dvostruko manje u domaćinstvu nego žene. Dodao je i da je tri četvrtine muškaraca u istraživanju priznalo da žene više rade kod kuće, ali da sebe vide samo kao pomoćnike, a ne kao osobe koje mogu ravnopravno da preuzmu deo kućnih obaveza.

„To ženama stvara dodatno opterećenje i prepreku u učešću na tržištu rada“, naveo je Milanović.

Govoreći o nasilju i kontroli, on je upozorio na podatak koji je, kako kaže, i za istraživače bio iznenađujući: 45 odsto muškaraca smatra da je finansijska kontrola nad ženom u nekim situacijama opravdana. Istovremeno, polovina ispitanih muškaraca smatra da takva kontrola nikada nije prihvatljiva.

Ovakvi nalazi, iako se odnose na širu društvenu sliku u Srbiji, važni su i za lokalnu zajednicu jer pokazuju gde su najveće prepreke u svakodnevnom životu, od porodice i obrazovanja do rada i javnog prostora. Zbog toga je važno da se tema ne svodi samo na zakone, već i na promenu stavova i prakse.

U narednom periodu biće važno videti kako će preporuke Poverenika biti sprovedene kroz obrazovanje, javne kampanje i lokalne aktivnosti. Upravo tu, kroz škole, institucije i razgovor sa građanima, može da se meri stvarni pomak u razumevanju ravnopravnosti.