Članak istražuje značaj turskih deftera za razumevanje naseljenosti niškog kraja krajem 15. veka.
- Turski popisi pružaju uvid u naselja oko Niša iz 1498. godine.
- Evidentirano je 111 sela, sa procenom od preko 33.000 stanovnika.
- Defteri pomažu u razumevanju lokalne istorije i kontinuiteta naseljenosti.
Turski popisni spisi, poznati kao defteri, jedan su od najvažnijih izvora za proučavanje prošlosti niškog kraja. Oni ne govore samo o porezima i upravi, već i o tome kako su izgledala sela, koliko je ljudi živelo u njima i koja naselja su postojala u vreme kada se prostor oko Niša tek uklapao u osmanski sistem vlasti.
Najstariji sačuvani popis niške nahije, iz 1498. godine, pokazuje da je ovaj kraj tada imao razvijenu mrežu naselja. U okviru nahije evidentirano je 111 sela, a među najnaseljenijima su bila Trupale, Donji i Gornji Matejevac, Vele Polje i Gornji Krupac. Za mnoge od tih sredina i danas se koriste ista ili slična imena, što potvrđuje dug kontinuitet života na prostoru oko Niša.
Istoričari na osnovu takvih popisa procenjuju da je jedno domaćinstvo krajem 15. veka imalo u proseku oko osam članova. Kada se to primeni na broj zabeleženih domaćinstava, dolazi se do procene da je u selima niške nahije živelo više od 33.000 ljudi. To govori da je okolina Niša i tada bila gusto naseljena i značajna poljoprivredna oblast.
Za razumevanje lokalne istorije važan je i širi smisao ovih dokumenata. Defteri pomažu da se potvrdi postojanje sela koja su možda u domaćim srednjovekovnim izvorima ostala tek usputno pomenuta. Srpske povelje tog doba uglavnom beleže naselja koja su poklanjana manastirima i crkvama, dok osmanski popisi daju mnogo širu sliku i omogućavaju da se gotovo čitav niški kraj sagleda kroz evidenciju stanovništva i naselja.
Takvi podaci danas imaju vrednost ne samo za istoričare, već i za sve koji žele da razumeju kako je nastajala mreža sela oko Niša, od Donjeg i Gornjeg Matejevca do drugih mesta koja su i danas važna za svakodnevni život u ovom delu juga Srbije. Upravo zato su defteri važni kao istorijski trag, ali i kao podsetnik koliko je duga kontinuitet naseljenosti na prostoru koji i danas oblikuje identitet Niša i okolnih opština.
Za čitaoce koje zanimaju teme iz lokalne istorije i nasleđa, ovo je još jedan primer kako arhivska građa može da osvetli razvoj kraja koji je danas urban i snažno povezan sa okolnim selima. Slične priče o lokalnom identitetu i kulturnom pamćenju Niša i regiona mogu se pronaći i u tekstovima poput sećanja na Živojina Isakovića Čokaliju ili priloga o Sajmu knjiga u Niškoj Banji, koji takođe povezuju današnji Niš sa njegovim kulturnim i istorijskim slojevima.
Često postavljana pitanja
Šta su turski defteri?
Turski defteri su popisni spisi koji sadrže podatke o porezima, upravi i naseljenosti u osmanskom periodu.
Koliko je sela bilo evidentirano u niškoj nahiji?
U niškoj nahiji je evidentirano 111 sela prema najstarijem popisu iz 1498. godine.
Koliko je ljudi živelo u niškim selima krajem 15. veka?
Procene sugerišu da je u selima niške nahije živelo više od 33.000 ljudi.
Zašto su defteri važni za istoriju Niša?
Defteri pružaju širu sliku o naseljenosti i životu u niškom kraju, pomažući u razumevanju lokalne istorije.
