Istraživanje sa Univerziteta Cukuba otkriva kako zenice reaguju na unutrašnji i glasni govor.
- Zenice se menjaju u zavisnosti od načina razmišljanja.
- Unutrašnji govor nije samo tiha verzija glasnog govora.
- Merenje zenica može pomoći u proučavanju razvoja govora kod dece.
Japanski naučnici tvrde da zenice ne reaguju isto kada čovek govori naglas i kada u sebi vodi unutrašnji dijalog. Istraživanje Univerziteta Cukuba pokazalo je da se promene u očima mogu povezati sa načinom razmišljanja, što bi moglo da pomogne u proučavanju jezika, mišljenja i razvoja govora.
Studija je objavljena u časopisu iScience, a tim je tokom više jednostavnih zadataka pratio dobrovoljce i merio promene u veličini zenica. Ispitanici su najpre bili u mirovanju, a zatim su obavljali vežbe brojanja, i to na dva načina: u sebi i naglas.
Istraživači su koristili nekoliko tipova zadataka. U jednom slučaju učesnici su brojali redom, u drugom su spajali broj i pojam, kao u izrazu „jedan pas, dva psa“, a u trećem su brojali u razmacima, na primer jedan, tri, pet. Svaki od tih zadataka ponovljen je i kao tih govor, odnosno unutrašnje brojanje, i kao glasno izgovaranje.
Šta su naučnici primetili
Rezultati su pokazali jasnu razliku. Kada su ispitanici brojali naglas, zenice su se širile u svim zadacima. Kod unutrašnjeg govora reakcija je bila slabija i različita u zavisnosti od vrste zadatka. Na primer, kod brojenja redom zenice su se sužavale, dok su se pri brojanju u razmacima širile. Kod zadataka u kojima su se kombinovali broj i pojam nije bilo značajne promene.
Autori zaključuju da unutrašnji govor nije samo tiha verzija govora naglas, već poseban mentalni proces. Po njima, takav govor je povezan sa drugačijim nivoom aktivacije mozga, što se odražava i na očima.
Zašto je ovo važno
Ako se ova saznanja potvrde u narednim istraživanjima, merenje zenica moglo bi da postane koristan alat za proučavanje mišljenja i unutrašnjeg jezika. To bi moglo da bude značajno i za istraživanja razvoja govora kod dece, posebno kod mališana i beba koji još ne mogu da opišu šta doživljavaju.
Iako se radi o naučnoj temi koja nema direktnu vezu sa svakodnevicom u Nišu, ovakva istraživanja pokazuju kako savremena neuroznanost pokušava da bolje razume način na koji mozak obrađuje misli i govor. Takvi nalazi su važni i za obrazovanje, psihologiju i medicinu, jer mogu otvoriti nova pitanja o pažnji, učenju i razvoju komunikacije.
Ukratko, studija iz Japana sugeriše da oči mogu da otkriju više nego što mislimo, ali ne na način iz filmova i detektivskih priča, već kroz precizna naučna merenja i tumačenje reakcija organizma.
Izvor: popsci.com
Često postavljana pitanja
Šta je istraživanje pokazalo o zenicama?
Istraživanje je pokazalo da zenice reaguju različito na unutrašnji i glasni govor.
Kako unutrašnji govor utiče na zenice?
Unutrašnji govor izaziva slabije reakcije zenica u poređenju sa glasnim izgovaranjem.
Zašto je ovo istraživanje važno?
Može pomoći u razumevanju razvoja govora i načina na koji mozak obrađuje misli.
