Članak istražuje genetske uzroke kraćeg životnog veka velikih rasa pasa.
- Velike rase pasa žive kraće zbog slabije kontrole nad LINE1 genima.
- Studija analizira genetske podatke 864 psa iz Dog Aging Project.
- Metilacija DNK igra ključnu ulogu u starenju pasa.
Zašto velike rase pasa uglavnom žive kraće od manjih, sada je dobilo najjače genetsko objašnjenje do sada. Prema studiji objavljenoj u časopisu Science, ključ bi mogao da bude u takozvanim skačućim genima, koji s godinama sve teže ostaju pod kontrolom i prave štetu u DNK.
Iako pravilo nije apsolutno, vlasnici pasa dobro znaju da se životni vek često smanjuje kako raste i veličina psa. Doga, na primer, obično ne doživi starost kakvu mogu da dožive mnogo manje rase, poput mopsa ili zlatnog retrivera. Naučnicima je to dugo bilo zanimljivo jer je kod mnogih drugih sisara odnos obrnut: veće vrste često žive duže od manjih.
Koautor studije Noa Snajder Makler, evolucioni biolog sa Državnog univerziteta Arizone, kaže da su psi posebno vredan model za proučavanje starenja zato što unutar iste vrste pokazuju ogromne razlike u dužini života. Upravo zbog toga istraživači mogu da uporede rase i lakše vide šta u genetici utiče na sporije ili brže starenje.
Tim je analizirao genetske podatke 864 psa iz baze projekta Dog Aging Project. Poseban fokus bio je na metilaciji DNK, procesu koji utiče na to kako se geni uključuju i isključuju bez promene samog DNK zapisa. Metilacija je važan deo epigenoma, a na nju utiču i spoljašnji faktori poput ishrane i stresa.
U analizi se pokazalo da se starenje pojedinih rasa povezuje sa slabljenjem kontrole nad pokretnim genetskim elementima poznatim kao LINE1. To su segmenti DNK koji mogu da se umnožavaju i pomeraju kroz genom, pa vremenom mogu da izazovu oštećenja i genetsku nestabilnost. Dok su mlađi organizmi uglavnom uspešni u tome da ih drže pod nadzorom, taj mehanizam sa godinama slabi.
Prema nalazima istraživača, veliki psi tokom starenja gube više od 40 odsto metilacije na delovima genoma povezanim sa LINE1, a kod krupnih rasa taj proces ide brže nego kod manjih. U proseku, velike rase su izgubile oko 35 odsto više LINE1 metilacije od sitnijih pasa.
Blejz Mariner, genomičar i koautor rada, navodi da upravo slabija kontrola nad ovim skačućim genima može bar delimično da objasni zašto veliki psi brže stare. Ipak, naučnici još ne tvrde da LINE1 direktno uzrokuje starenje, već da su ovi elementi verovatno veoma važan deo tog procesa.
Otkriće je značajno i šire od sveta veterine. Pošto psi dele okruženje i veliki deo svakodnevice sa ljudima, proučavanje njihovog starenja može da pomogne i u razumevanju sličnih promena kod čoveka. Ako se u budućim istraživanjima potvrdi da se kontrola nad ovim genetskim elementima može ciljano menjati, to bi moglo da otvori put ka terapijama koje bi produžavale period zdravog života.
Za vlasnike pasa u Nišu i regionu ova tema je pre svega podsetnik da su redovna briga, ishrana i veterinarski pregledi posebno važni kod krupnijih rasa, koje često stare brže i imaju veći rizik od pojedinih bolesti. Nauka, međutim, još traži konačan odgovor, a nova studija pokazuje da bi jedan deo tog odgovora mogao da bude zapisan u samoj strukturi gena.
Često postavljana pitanja
Zašto velike rase pasa kraće žive?
Velike rase pasa kraće žive zbog slabije kontrole nad pokretnim genetskim elementima, što dovodi do genetske nestabilnosti.
Šta je metilacija DNK?
Metilacija DNK je proces koji utiče na to kako se geni uključuju i isključuju, a važan je deo epigenoma.
Kako se istraživanje može primeniti na ljude?
Proučavanje starenja pasa može pomoći u razumevanju sličnih procesa kod ljudi, s obzirom na zajedničko okruženje.
