Niš na novoj listi botova SNS-a: navodno 62 naloga u objavljenoj bazi

Na platformi ocisti.net objavljena je baza koja, prema tvrdnjama autora, prikazuje mrežu naloga povezanih sa Srpskom naprednom strankom i njihovim aktivnostima na društvenim mrežama. U delu koji se odnosi na jug Srbije, u toj bazi se navodi skoro 1.300 naloga, a za Niš ih je upisano 62.

Važno je napomenuti da spisak nije zvaničan i da redakcija ne može nezavisno da potvrdi tačnost svakog unetog podatka. Reč je o procureloj datoteci i snimcima administrativnog panela platforme progress.rs, pa se sadržaj može posmatrati kao materijal koji otvara pitanje načina organizovanja političke komunikacije na mrežama, ali ne i kao konačan dokaz za svaki pojedinačni nalog.

Prema toj objavljenoj bazi, na jugu Srbije najviše naloga vodi se za Leskovac i Vranje, dok se za Niš navodi 62 profila. U listi su, prema pisanju izvora, i imena iz Prokuplja, Kuršumlije, Babušnice, Bele Palanke, Surdulice i Lebana, pa se vidi da je mreža raspoređena po više gradova i opština regiona.

Kada se podaci saberu po okruzima, najveći broj naloga pripisan je Jablaničkom okrugu, zatim Pčinjskom i Topličkom, dok je Nišavski okrug na dnu te liste. Takav raspored pokazuje da je tema posebno vezana za lokalne sredine, gde su javne ustanove, opštinske uprave i gradska preduzeća često u centru pažnje kada se govori o političkoj aktivnosti na internetu.

U tekstu se pominju i neka imena koja su se pojavila na ranijim nezvaničnim spiskovima, kao i tvrdnje da su pojedini nalozi na mreže izlazili sa računara i internet veza iz javnih ustanova. U Nišu se, prema analizi koju je objavio Vreme, najveći broj takvih prijava veže za Univerzitetski klinički centar Niš, a navode se i radnici gradske uprave, JKP Tržnica i Elektrodistribucije.

Ovakve objave u javnosti obično otvaraju dve važne teme: prvo, koliko su javni resursi korišćeni za političke aktivnosti, i drugo, da li institucije imaju mehanizme da spreče takvu praksu. Za građane Niša to je važno jer se radi o ustanovama koje finansiraju svi poreski obveznici, pa je pitanje upotrebe službenih mreža i radnog vremena za bilo kakav neprimeren sadržaj uvek i pitanje javnog interesa.

Za sada, međutim, ostaje ključna razlika između objavljenih tvrdnji i proverene činjenice. Baza je nezvanična, a svako ko se u njoj pominje ima pravo da ospori podatke. Zbog toga se ovaj materijal pre svega može čitati kao povod za dodatnu proveru, a ne kao konačan sud.

Ovo nije prvi put da se u javnosti pojavljuju liste i analize o političkim nalozima i njihovom radu na društvenim mrežama. Slične teme su u Nišu i regionu već izazivale veliku pažnju, posebno kada su povezane sa javnim ustanovama i načinom njihovog funkcionisanja. Više o lokalnim političkim i društvenim temama možete pročitati i u tekstovima o izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti i stanju u UKC Niš.

U narednim danima ostaje da se vidi da li će neko od pomenutih aktera reagovati na objavljenu listu i da li će biti dodatnih provera podataka. Za čitaoce u Nišu najvažnije je da razlikuju nezvanične baze od potvrđenih informacija i da svaku novu tvrdnju posmatraju kroz pitanje: ko je izvor, šta je provereno, a šta tek tvrđeno.