Mladi širom sveta izlaze na ulice: šta kažu protesti u Srbiji, Francuskoj i Albaniji

U više zemalja širom sveta sve češće se vide protesti koje predvode mladi, a zajednički imenitelj su nezadovoljstvo obrazovanjem, korupcijom, troškovima života i poverenjem u institucije. Iako nema dokaza o zajedničkoj organizaciji, slični zahtevi i način okupljanja podstakli su pitanje da li generacija Z postaje važan društveni akter i u Evropi i van nje.

Poslednjih nedelja i meseci mladi u Francuskoj, Albaniji, Srbiji, ali i u drugim državama, sve vidljivije izlaze na ulice i traže promene koje smatraju neophodnim za svoju budućnost. Povodi nisu isti, ali se u mnogim slučajevima ponavljaju isti problemi: loši uslovi školovanja, visoke životne troškove, neefikasne institucije i nedostatak odgovornosti onih koji upravljaju državom.

Za lokalnu publiku u Nišu i na jugu Srbije ova tema je važna zato što pokazuje kako mladi danas reaguju kada smatraju da ih sistem ne čuje. I u Srbiji su poslednjih godina studentske i građanske inicijative otvorile pitanja odgovornosti, transparentnosti i uslova u kojima mladi žive, studiraju i planiraju budućnost.

Francuska: protesti srednjoškolaca i širenje nezadovoljstva

U Francuskoj su protesti počeli sredinom septembra, kada su srednjoškolci u pariskom predgrađu Kretaj tražili bolje uslove u školama, više nastavnika i veća ulaganja u obrazovanje. Okupljanja su potom dobila širi karakter i proširila se na više gradova.

Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, 13. oktobra je na protestima učestvovalo oko 161.500 ljudi, dok su sindikati navodili znatno veći broj. Tokom narednih okupljanja protestima su se pridružili i građani nezadovoljni rastom troškova života i stanjem javnih službi.

U Parizu, Lionu, Marseju i drugim gradovima zabeleženi su i sukobi sa policijom, upotreba suzavca i hapšenja, dok su u nekim mestima protesti ostali mirni. Francuske vlasti pozivaju na smirivanje situacije, a demonstranti insistiraju na konkretnim odgovorima na probleme koje iznose.

Albanija: studentski zahtevi prerasli u šire antivladine proteste

U Albaniji su studentski protesti, koji su eskalirali 13. oktobra, vremenom postali širi antivladini skupovi. Mladi traže bolje uslove studiranja, dostupnije obrazovanje i više mogućnosti za zapošljavanje, a među zahtevima se pojavila i ostavka premijera Edija Rame.

Protesti su povezani i sa dužim nezadovoljstvom građana, uključujući protivljenje pojedinim investicionim projektima i optužbe za korupciju. U Tirani su zabeleženi sukobi sa policijom, koja je koristila suzavac i vodene topove, a nemiri su se proširili i na druge albanske gradove.

Rama odbacuje zahteve za ostavku i osuđuje nasilje, dok učesnici protesta tvrde da raniji mirni apeli nisu dali rezultate. Kao i u Francuskoj, i ovde je ključna tačka spora odnos institucija prema zahtevima mladih.

Od Evrope do drugih kontinenata: slični obrasci nezadovoljstva

Francuska i Albanija nisu izolovani slučajevi. Tokom oktobra studentske demonstracije zabeležene su i u Belgiji i Italiji, uz zahteve koji se pre svega odnose na obrazovanje i uslove školovanja.

Još izraženiji primeri generacijskog aktivizma viđeni su tokom 2025. godine u Nepalu, Maroku i na Madagaskaru. U Nepalu su protesti mladih protiv korupcije i ograničavanja društvenih mreža prerasli u ozbiljnu političku krizu. U Maroku je pokret poznat kao Gen Z 212 tražio kvalitetnije zdravstvo i obrazovanje, dok su na Madagaskaru mladi protestovali zbog problema sa snabdevanjem vodom i električnom energijom, korupcije i načina upravljanja državom.

Ovi primeri pokazuju da nezadovoljstvo mladih nije vezano samo za jednu regiju, politički sistem ili jedan konkretan događaj. U različitim državama, mladi reaguju kada ocene da ne mogu da utiču na odluke koje oblikuju njihov svakodnevni život.

Šta se dešava u Srbiji i kakve to ima veze sa Nišem

U Srbiji je studentski pokret, koji je nastao nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, otvorio teme odgovornosti institucija, transparentnosti i borbe protiv korupcije. Studentske blokade i protesti tokom 2025. i 2026. godine okupili su i građane drugih generacija, pa je taj talas dobio širi društveni značaj.

Iako se okolnosti u Srbiji razlikuju od onih u Francuskoj, Albaniji ili Nepalu, zajedničko je to što su mladi postali vidljivi pokretači javne rasprave. Oni ne govore samo o fakultetima i školama, već i o tome kakvo društvo žele da naslede.

Za Niš i jug Srbije to je posebno važno zbog velikog broja studenata, srednjoškolaca i mladih ljudi koji svakodnevno osećaju posledice lošeg prevoza, neujednačenih ulaganja u obrazovanje, slabijih prilika za posao i pitanja javnih službi. Zato teme koje se na prvi pogled čine dalekim, poput protesta u Parizu ili Tirani, lako pronalaze odjek i u lokalnoj sredini.

U tom kontekstu treba posmatrati i širu sliku protesta u Srbiji, kao i sve češće rasprave o tome koliko mladi mogu da utiču na odluke koje se tiču njihovog života. Slična pitanja otvaraju i lokalne vesti, od obrazovanja i studentskog standarda do javnog prevoza i rada institucija. U Nišu su te teme redovno prisutne u javnosti, bilo kroz rasprave o univerzitetu, komunalnim pitanjima ili uslugama koje koriste građani.

Ako se posmatra šire regionalno, protesti mladih ukazuju na isto osnovno pitanje: koliko su institucije spremne da odgovore na zahteve nove generacije. To je pitanje koje nije važno samo za velike evropske gradove, već i za Niš, Leskovac, Pirot, Vranje i druge sredine na jugu Srbije, gde se mladi često suočavaju sa sličnim problemima, ali sa manje resursa i manjim prostorom za uticaj.

Za sada nema dokaza da proteste u različitim državama koordinira jedna organizacija. Ipak, postoji ono što sociolozi nazivaju difuzijom protesta, odnosno prenošenjem ideja, simbola i načina organizovanja putem društvenih mreža. Mladi danas istovremeno prate događaje u drugim zemljama i lakše prepoznaju obrasce koji su im bliski.

Zato odgovor na pitanje da li su ovi protesti međusobno povezani nije jednostavan. Organizacione veze uglavnom nisu vidljive, ali je očigledno da se nezadovoljstvo mladih širi kroz slična iskustva, slične probleme i zajednički osećaj da institucije ne odgovaraju dovoljno brzo ili dovoljno jasno.

Za gradove kao što je Niš to znači da će se i ubuduće pažnja javnosti sve više okretati mladima, njihovim očekivanjima i spremnosti da svoje zahteve iznesu u javnost. Kako će vlasti i institucije odgovoriti na te poruke, ostaje ključno pitanje i za Srbiju i za širi region.