Niš i Aleksinac obeležili 150 godina od Bitke na Adrovcu kod spomen-hroma

U spomen-hramu Svete Trojice kod Adrovca obeležena je godišnjica Bitke na Adrovcu i sećanje na Nikolu Rajevskog, ruskog grofa i oficira koji je poginuo 1876. godine u borbi na ovom području. Obeležavanje je okupilo predstavnike Srbije i Rusije, crkve, lokalne samouprave i institucija koje neguju istorijske i kulturne veze dve zemlje.

Rajevski je u Srbiju došao kao dobrovoljac i priključio se srpskoj vojsci u ratu protiv Osmanskog carstva. Njegova pogibija kod Adrovca ostala je duboko upisana u istorijskom pamćenju, a njegova lična sudbina kasnije je povezivana i sa književnošću, pošto se smatra jednom od inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina“.

Na mestu na kome je stradao, porodica Rajevski podigla je spomen-hram Svetе Trojice, koji i danas predstavlja važno obeležje sećanja i simbol srpsko-ruskih veza u Aleksinačkom kraju. Upravo zbog toga ova godišnjica ima značaj ne samo za lokalnu zajednicu, već i za širi kulturni i istorijski kontekst juga Srbije.

Obeležavanju su prisustvovali ministar kulture Nikola Selaković, predstavnik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj, ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, predstavnici Ruskog doma i Srpsko-ruskog humanitarnog centra, kao i delegacija Opštine Aleksinac predvođena predsednikom Daliborom Radievićem. Među prisutnima su bili i predstavnici društava koja neguju veze Srbije i Rusije.

Liturgiju u spomen-hramu služio je mitropolit niški Arsenije, a bogosluženje su pojanjem upotpunili članovi hora Sretenjskog manastira iz Moskve. Time je događaj dobio i snažnu duhovnu i kulturnu dimenziju, koja je dodatno istakla značaj ovog mesta u sećanju na zajedničku istoriju.

Tokom obeležavanja posebno je skrenuta pažnja i na prisustvo posade aviona Iljušin Il-76, koja je prethodnih dana učestvovala u gašenju požara u Srbiji, naročito na području Deliblatske peščare. To je događaju dalo i savremeni humanitarni okvir, uz istorijsko sećanje koje je bilo u prvom planu.

Nakon bogosluženja služen je pomen kod spomenika na mestu pogibije Rajevskog, a zatim je održana i akademija posvećena njegovom životu i delu. Program je nastavljen u porti manastira Svetog Romana Đuniskog, gde je Rajevski prvobitno bio sahranjen pre prenosa njegovih posmrtnih ostataka u Rusiju.

Tom prilikom otkriven je i novi spomenik posvećen Nikoli Rajevskom. Spomenik su otkrili Nikola Selaković, Aleksandar Bocan-Harčenko i Mihail Švidkoj, a potom ga je osveštao mitropolit niški Arsenije. Ministarstvu kulture uručen je i Orden Svetog Romana Đuniskog prvog stepena, dok su najistaknutijim dobrotvorima dodeljene arhijerejske gramate.

Za građane Niša i Aleksinca ovakvi događaji imaju i praktičnu vrednost, jer čuvaju lokalno nasleđe i podsećaju na mesta koja mogu biti važna i za kulturni turizam u ovom delu Srbije. Podsećaju i na to da jug Srbije ima istorijske tačke koje prevazilaze lokalni okvir i povezuju ga sa širim evropskim i ruskim kulturnim prostorom.

O sećanju na značajne ličnosti i događaje sa područja Niša i okoline NišBRE je ranije pisao i u tekstovima o Zivojinu Isakoviću Čokaliji i o kulturnim sadržajima u Niškoj Banji, koji takođe neguju lokalni identitet i javno sećanje.

Obeležavanje kod Adrovca još jednom je potvrdilo da se priča o Rajevskom ne odnosi samo na istoriju jednog rata, već i na trajne veze, sećanje i očuvanje kulturnih spomenika u južnoj Srbiji.